Iako dugo nisu bili prepoznati u domaćem zakonodavstvu, frilenseri su krajem 2022. godine konačno dobili epilog dugogodišnje borbe za pravno regulisanje njihovog statusa. Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana („Zakon“) koje su usledile kao posledica višemesečnih protesta i pregovora sa nadležnim organima, status ove kategorije radnika je ozvaničen i pravno uređen, čime su njihova prava i obaveze jasno i transparentno definisane.

Frilenserom se smatra svako fizičko lice koje ostvaruje prihod u Republici Srbiji pružajući određene usluge, a nije registrovan ni u jednoj formi koju domaći zakoni poznaju. U praksi, ovu grupu najčešće spadaju nastavnici, prevodioci, IT eksperti, fotografi, kao i lica koja pružaju „tradicionalnije“ usluge poput molera ili majstora. S druge strane, frilens nije opcija dostupna trgovcima budući da se trgovinom mogu baviti samo pravna lica ili preduzetnici registovani u Agenciji za privredne registre.

Nova regulativa je frilensere svrstala u kategoriju poreskih obveznika koji se samooporezuju, što znači da ne dobijaju poresko rešenje izdato od strane poreske uprave po službenoj dužnosti, već su dužni da samostalno obračunaju i prijave ostvareni prihod, na koji će se primeniti zakonom definisane stope poreza i doprinosa.

Prihod koji je predmet oporezivanja i na koji se obračunavaju doprinosi je prihod od autorskog prava i srodnih prava, kao i prihod za izvršeni rad na koji se porez plaća samooporezivanjem.

Kada je reč o konkretnim iznosima koje frilenseri treba da plate, data je mogućnost odabira između dva modela oporezivanja. Važno je imati u vidu da se svi iznosi u nastavku odnose na period kvartala, a ne meseca ili godine. Drugim rečima, obaveze prema državi utvrđuju se četiri puta godišnje, po isteku svakog kvartala.

1. Prvi model je povoljniji za frilensere koji ostvaruju niže prihode. Konkretno, ukoliko se frilenser opredeli za prvi model, ima pravo da mu se priznaju normirani troškovi u iznosu do 103.296 dinara (iznos je podložan promenama), te se prihod do tog iznosa ne oporezuje, niti se na njega plaćaju doprinosi. Ako frilenser ostvari prihod preko navedenog iznosa, na prihod koji prelazi navedenu granicu obračunaće mu se porez po stopi od 20% i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje („PIO“) po stopi od 24%.
2. Drugi model je povoljniji za lica sa višim prihodima, a takođe podrazumeva priznavanje normiranih troškova ali u drugačijem iznosu – 62.300 dinara uvećanih za 34% od ostvarenog prihoda. Sve preko navedenog iznosa se oporezuje stopom od 10%, te je podložno plaćanju PIO doprinosa po stopi od 24%. Međutim, ako frilenser ne ostvari viši prihod od navedene granice, nema obavezu plaćanja poreza, ali se doprinosi svakako plaćaju; u tom slučaju se stopa primenjuje na minimalnu osnovicu PIO doprinosa koja je jednaka trostrukom iznosu najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđene na nacionalnom i godišnjem nivou.

Što se tiče doprinosa za zdravstveno osiguranje i za slučaj nezaposlenosti, primenjuju se nešto drugačija pravila:

• Ukoliko je frilenser zdravstveno osiguran po nekom drugom osnovu (kao zaposleni ili preduzetnik), nema obavezu dodatnog obračuna i plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. U suprotnom, zdravstveno osiguranje se plaća po istom principu za oba modela, primenom stope od 10,3% na oporezivi prihod, ili (ako je prihod niži od iznosa normiranih troškova), na trostruki iznos mesečne osnovice doprinosa, koja se utvrđuje svake godine od strane nadležnog organa za statistiku, a iznosi 15% od prosečne mesečne zarade u prethodnoj godini.
• Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaća ni u jednom od odabranih modela.

Shodno pravilu da se obaveze frilensera utvrđuju kvartalno, treba pomenuti da frilenseri imaju pravo da menjaju odabrani model oporezivanja svakog kvartala. Takođe, važno je imati na umu da su čak i frilenseri koji ne ostvaruju prihod viši od iznosa priznatih troškova dužni da prijave porez. Dakle, prijava poreza je obaveza koja ne zavisi od toga koliki je prihod – čak i minimalan prihod se mora prijaviti putem portala za frilensere, koji je pušten u rad kada je i nova regulativa stupila na snagu.

Pravnim prepoznavanjem frilensera kao zasebne kategorije radnika je, nesporno, stvorena daleko sigurnija i transparentnija atmosfera za sva ona lica koja posluju van tradicionalno shvaćenih oblika rada. Time se podstiče, ne samo razvoj industrija za koje je frilensing karakterističan, već i komunikacija i saradnja između građana i nadležnih organa, što sveukupno značajno doprinosi domaćoj ekonomiji i privrednom rastu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.