Dana 16.11.2021. godine, stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Zakon“) objavljene u Službenom glasniku RS br. 105/2021 od 8.11.2021. godine, a koje su donete sa ciljem usklađivanja sa relevantnim propisima koji su u međuvremenu doneti, kao što su Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i sa međunarodnim standardima u predmetnoj oblasti, ali i uspostavljanja mehanizama koji treba da dovedu do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim zakonskim obavezama, kao i da tražioci informacija svoja prava iz Zakona ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena istim.

Predmetne odredbe počinju da se primenjuju po isteku tri meseca od dana stupanja Zakona na snagu, odnosno 16.2.2022. godine.

Najznačajnije novine

Među rešenjima sadržanim u Zakonu, izdvajaju se četiri najznačajnije novine:

• proširenje kruga subjekata koji podležu obavezama iz Zakona, tj. pojma organa javne vlasti;
• unapređenje sistema izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti, u skladu sa principom proaktivne transparentnosti;
• unapređenje statusne i funkcionalne nezavisnosti, kao i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti („Poverenik“); i
• uspostavljanje mehanizma sprečavanja zloupotrebe prava tražilaca informacija od javnog značaja.

Proširenje pojma organa javne vlasti

Zakonom je proširen krug subjekata koji su u obavezi da postupaju u skladu sa Zakonom, tako što je propisano da pojam organa javne vlasti u smislu Zakona obuhvata i pravno ili fizičko lice koje ima javna ovlašćenja (npr. javni beležnik), kao i organe gradskih opština, te pravna lica čiji je osnivač privredno društvo u većinskom državnom vlasništvu (tzv. ćerke firme), uz preciziranje da većinsko državno vlasništvo podrazumeva vlasništvo bilo kog organa vlasti navedenog u članu 3. Zakona, pojedinačno ili u zbiru.

Pored navedenog, preciziran je i obim informacija koje bi trebalo da pružaju pravna lica koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, imaju javna ovlašćenja ili su finansirana od strane organa javne vlasti, tj. predviđeno je da navedeni subjekti imaju svojstvo organa javne vlasti i obaveze u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, a ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu.

Princip proaktivne transparentnosti

Kao što je prethodno navedeno, cilj Zakona je da se unapređenjem pravnog okvira koji uređuje pristup informacijama od javnog značaja poveća transparentnost rada organa vlasti, usled čega Zakon posvećuje naročitu pažnju uređivanju načina izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti.

Tako, Zakon propisuje sadržinu informatora, kao i obavezu da se isti izrađuju u elektronskom i mašinski čitljivom obliku, te objavljuju putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik. Pored navedenog, organ vlasti je dužan da redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru, kao i da, u roku od 30 dana od nastanka promene, ažurira informator vršenjem odgovarajućih promena.

Unapređenje statusne i funkcionalne nezavisnosti, te ovlašćenja Poverenika

Kada je reč o položaju i ovlašćenjima Poverenika, propisane su određene izmene u pogledu načina izbora i mandata Poverenika, tj. isti se bira uz uz raspisivanje javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave za kandidata za Poverenika, a na vreme od osam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na dužnost.

Takođe, imajući u vidu dosadašnje probleme u praksi u pogledu sprovođenja izvršenja Poverenikovih rešenja, ali i potrebu za terminološkim usklađivanjem sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (koje uređuju upravno izvršenje nenovčanih obaveza), Zakon propisuje pravo Poverenika da prinudi izvršenika, tj. organ vlasti da ispuni obaveze iz rešenja Poverenika posrednom prinudom, odnosno izricanjem novčane kazne. Novčana kazna se izriče rešenjem, rukovodiocu organa vlasti, a u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara i može biti izrečena više puta. Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud, u korist budžeta Srbije.

Zakonom je predviđena i tzv. decentralizacija Poverenika, odnosno propisano je da Poverenik može obrazovati kancelarije i van svog sedišta.

Sprečavanje zloupotrebe prava tražilaca informacija od javnog značaja

U vezi sa ovlašćenjima Poverenika, a s obzirom na problem koji je ranije uočen u praksi, tj. značajan broj tražilaca informacija koji učestalo pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih Zakonom bez prethodnog podnošenja žalbe Povereniku, Zakon propisuje da je Poverenik ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje predviđene Zakonom, kada postupajući po žalbi oceni da postoji prekršaj, pri čemu sam tražilac informacije ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa vlasti pre okončanja postupka po žalbi pred Poverenikom (odnosno pre okončanja upravnog spora, ako žalba Povereniku nije dopuštena).

Drugim rečima, tražilac informacije je dužan da se prethodno obrati Povereniku zahtevom da Poverenik podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (odnosno upravnoj inspekciji, ako je vođen upravni spor). Ako Poverenik (ili upravna inspekcija) u roku od osam dana ne odgovori na zahtev tražioca informacije, ili odgovori da nema osnova za podnošenje takvog zahteva, tražilac informacije je ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, tražilac informacije ima pravo da nastavi postupak u slučaju odustanka Poverenika (tj. upravne inspekcije) od zahteva.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.