Narodna banka Srbije pojačano kontroliše izvršavanje obaveze izveštavanja o poslovanju sa inostranstvom

Narodna banka Srbije pojačano kontroliše izvršavanje obaveze izveštavanja o poslovanju sa inostranstvom

8. avgust 2021.

Kada se govori o obavezi izveštavanja prema Narodnoj banci Srbije („NBS“), obično se prvo pomisli na izveštavanje uređeno Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (Službeni glasnik RS br. 56/2013, 4/2015 i 42/2020), koje se vrši preko poslovnih banaka obveznika izveštavanja.

Međutim, time nisu iscrpljene obaveze rezidenata prema NBS u pogledu izveštavanja i neretko obveznici te druge obaveze previde, kao što je na primer izveštavanje o direktnim investicijama. Kontrola izvršavanja ovih obaveza dugo nije bila predmet kontrole (ili bar ne u značajnijoj meri), ali je NBS nedavno intenzivnije počela da vrši kontrole i poziva obveznike da dostave izveštaje za sve izveštajne periode propuštene u prošlosti. Da li će nakon toga inicirati i prekršajne postupke zbog neizvršavanja ove obaveze, ostaje da se vidi.

Pravni osnov

Odredbama člana 37. Zakona o deviznom poslovanju (Službeni glasnik RS br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018), NBS bliže uređuje obavezu rezidenata da izveštavaju o plaćanju, naplaćivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz čl. 32. i 34. tog zakona, a na osnovu podataka iz tih izveštaja NBS izrađuje projekciju platnog bilansa Republike kao analitičku podlogu za utvrđivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije.

U skladu sa navedenim ovlašćenjem, NBS je donela sledeće akte:

  • Odluku o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (Službeni glasnik RS br. 87/2009 i 40/2015 – dr. odluka) i
  • Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (Službeni glasnik RS br. 87/2009 i 40/2015 – dr. odluka) (“Uputstvo”).

Osnovi izveštavanja i vrste izveštaja

Rezidenti, kao obveznici izveštavanja, imaju obavezu dostavlјanja izveštaja po sledećim osnovima:

  • direktne investicije nerezidenata u zemlјi;
  • direktne investicije rezidenata u inostranstvu;
  • investicioni (građevinski) radovi koje nerezidenti izvode u zemlјi;
  • investicioni (građevinski) radovi koje rezidenti izvode u inostranstvu;
  • stanje i promet na računima rezidenata u inostranstvu;
  • stanje i promet na kontokorentnim računima koji se vode po poslovima sa inostranstvom;
  • drugi poslovi potrebni za izradu platnog bilansa.

U skladu sa navedenim, Uputstvom su propisani sledeći izveštaji:

  • izveštaj o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlji (stanja i transakcije) – Obrazac DI-1;
  • izveštaj o stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu (stanja i transakcije) – Obrazac DI-2;
  • izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih (građevinskih) radova – Obrazac GRU;
  • izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim računima – Obrazac RN.

Treba imati u vidu da se direktnim investicijama u smislu Zakona o deviznom poslovanju smatraju ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica. Konkretno, pod ulaganjem se smatra: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%), kao i krediti i zajmovi sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti i zajmovi).

Prilikom izveštavanja treba imati u vidu povećanje osnovnog kapitala, ali se prema Uputstvu izveštava i o dodatnim uplatama osnivača kojima se osnovni kapital ne povećava.

Rokovi i način podnošenja izveštaja

Obrasci se mogu preuzeti u elektronskoj formi sa veb-sajta NBS. NBS je za svaku vrstu izveštaja donela i korisničko uputstvo za njihovo popunjavanje i dostavlјanje (Obrazac DI-1, Obrazac DI-2, Obrazac GRU, Obrazac RN).

Obveznici izveštavanja dužni su da popunjene obrasce elektronski dostave Narodnoj banci Srbije – Sektoru za ekonomske analize i istraživanja – Odeljenju za platni bilans – Grupi za deviznu statistiku, tromesečno, i to najkasnije deset dana posle isteka izveštajnog perioda, na mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs.

U korisničkim uputstvima za obrasce DI-1 i DI-2 navedeno je da se konačna verzija ovih obrazaca za četvrto tromesečje dostavlјa najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, kako bi podaci bili usklađeni s podacima iz završnog računa. Treba imati u vidu da izveštaj za četvrto tromesečje svakako treba dostaviti u propisanom roku, odnosno do 10. januara naredne godine, a do 31. marta je moguće dostaviti eventualne izmene i dopune radi usaglašavanja sa podnetim finansijskim izveštajem.

Izveštavanje u poslovanju sa inostranstvom predstavlјa kontinuiranu obavezu, koja se periodično izvršava. Ovo je od posebne važnosti kada se radi o obavezi izveštavanja o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlјi i stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu, s obzirom da obaveza izveštavanja postoji ne samo o transakcijama koje su izvršene u izveštajnom periodu, već i o stanju direktnih investicija, koje može biti nepromenjeno u datom periodu. Dakle, ovi izveštaji se podnose iako u konkretnom tromesečju nije bilo promena.

Prekršajna odgovornost

Propuštanje obaveze izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom predstavlja prekršaj iz Zakona o deviznom poslovanju za koji se može izreći novčana kazna u visini od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara za pravno lice i od 5.000,00 do 150.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 10.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.

Treba imati u vidu da je Zakonom o prekršajima (Službeni glasnik RS br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 – odluka US, 91/2019 i 91/2019 – dr. zakon) propisano da sud može osloboditi od kazne učinioca prekršaja za koji je propisana novčana kazna, ako posle izvršenog prekršaja, a pre nego što je saznao da je okrivljen, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu prekršajem. U konkretnom slučaju, to bi značilo podnošenje svih propuštenih izveštaja pre prijema zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.