Ministarstvo finansija je krajem prošle godine najavilo unapređenje Sistema elektronskih faktura (tzv. SEF), koji će se sastojati od različitih modula. Svakako i dalje najznačajniji modul će biti E-faktura, koji je već prisutan u praksi privrednih subjekata od 1. januara 2023. godine, dok će sa njim biti integrisan i novi modul E-otpremnica, kao i E-akciza i E-Carina.

Nakon pomenutih najava novog sistema, kao rezultat rada Radne grupe u okviru Ministarstva finansija, sačinjen je Nacrt zakona o elektronskim otpremnicama („Nacrt zakona“)  povodom kog se sprovodi javna rasprava.

U nastavku pišemo o novinama koje bi donelo usvajanje Nacrta zakona, kao i o potencijalnim prednostima primene istog na svakodnevne trgovinske odnose.

Zakon o trgovini

Iako nijedan propis eksplicitno ne definiše pojam otpremnice, nesumnjivo je da otpremnica predstavlja svojevrsnu ispravu o robi.

Odredbom člana 29. Zakona o trgovini („Zakon“) definisan je pojam „isprave o robi“, pa se pod tim pojmom podrazumevaju isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe.

Pored toga, Zakon propisuje da robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom, kao i obaveznu sadržinu pomenutih isprava.

Važno je napomenuti da navedene isprave mogu biti u originalu ili kopiji, odnosno mogu imati formu elektronskog dokumenta.

Koje novine bi doneo Zakon o elektronskim otpremnicama

Imajući u vidu da će sistem E-otpremnica biti sastavni deo novog, integrisanog sistema uz već postojeći sistem E-faktura, Nacrt zakona je sačinjen po ugledu na Zakon o elektronskom fakturisanju, štaviše neka pitanja su identično uređena i prilagođena novom sistemu E-otpremnica.

• U skladu sa Nacrtom zakona, pojam elektronske otpremnice („E-otpremnica“) predstavlja ispravu koja prati dobra koja se šalje radi evidentiranja kretanja dobara i koja je poslata i primljena preko sistema u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka. Takođe, zakon propisuje osnovne elemente, odnosno sadržinu E-otpremnice.
• Pored toga zakonom je definisan i pojam elektronske prijemnice („E-prijemnica“) kao dokument o kvalitativnom i kvantativnom prihvatanju dobara koja se sačinjava na osnovu primljene elektronske otpremnice.

Ko ima obavezu slanja E-otpremnice?

Obavezu slanja E-otpremnice imaju subjekt privatnog sektora i subjekt javnog sektora po osnovu svakog kretanja dobara nad kojima ima pravo raspolaganja, a u zavisnosti od okolnosti i jedan i drugi subjekt mogu imati funkciju pošiljaoca, odnosno primaoca E-otpremnice.

U skladu sa ovom obavezom, propisana je i obaveza subjekata za korišćenje sistema preko kog se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje E-otpremnica i E-prijemnica.

Kada ne postoji obaveza slanja E-otpremnice?

Izuzetno od prethodnog navedenog, obaveza slanja E-otpremnice ne postoji za kretanje dobara:

• koja se isporučuju preko prenosne, transportne i distributivne mreže, uključujući naročito vodu, električnu energiju, prirodni gas, energiju za grejanje, odnosno hlađenje i slično;
• koje se smatra prometom na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;
• u okviru ispunjavanja ugovorne obaveze usmerene prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;
• u okviru nabavke, modernizacije i remonta vojnih i/ili bezbednosno osetljivih dobara, kao i sa njima povezanih kretanja dobara;
• koja podrazumevaju premeštanje sa jednog na drugo mesto u okviru jednog subjekta javnog sektora.

Postupanje sa elektronskim otpremnicama

• Pošiljalac je u obavezi da pošalje E-otpremnicu najkasnije pre početka kretanja robe;
• Prevoznik preko sistema preuzima E-otpremnicu u cilju predstavljanja u postupku inspekcijskog nadzora;
• Primalac E-otpremnice je dužan da izvrši potvrdu fizičkog prijema dobara na dan preuzimanja dobara ili najkasnije dva radna dana nakon otpočinjanja prijema dobara;
• E-otpremnica na osnovu koje nije izvršena potvrda fizičkog prijema prestaje da važi istekom 3 radna dana od dana otpočinjanja kretanja dobara;
• E-otpremnica se smatra primljenom u trenutku slanja primaocu, takođe pošiljaocu stoji na raspolaganju mogućnost da stornira poslatu E-otpremnicu, uz navođenje razloga za takvo postupanje
• Primalac E-otpremnice proverava primljenu E-otpremnicu i prihvata je ili odbija, u celosti ili delimično, u roku od 8 dana od dana prijema iste, i to slanjem E-prijemnice,
• U slučaju da subjekt privatnog sektora ne pošalje E-prijemnicu u propisanom roku smatraće se da je odbio otpremnicu u celosti, a ukoliko isto učini subjekt javnog sektora smatraće se da je prihvatio u celosti;
• U slučaju da primalac delimično prihvati, odnosno delimično odbije E-otpremnicu, pošiljalac se može sa tim saglasiti u roku od 30 dana od dana prispeća prijemnice, u suprotnom smatra se da je u celosti odbio E-prijemnicu

Druga pitanja koja se odnose na inspekcijski nadzor, dobrovoljnog korisnika, centralnog informacionog posrednika, kao i na zaštitu podataka i čuvanje E-otpremnica, uređena su na sličan/identičan način kao i u Zakonu o elektronskom fakturisanju.

Kaznene odredbe

U slučaju nepoštovanja zakonskih odredbi, odnosno nepridržavanja propisanih obaveza, zakonodavac predviđa novčane kazne u rasponu od 200.000 do 2.000.000 dinara.

Početak primene

Obaveza subjekta privatnog sektora da u slučaju kretanja dobara primi E-otpremnicu, kao i obaveza slanja E-otpremnice u situaciji kada su pošiljalac i primalac subjekti privatnog sektora, i obaveza prevoznika da predstavi E-otpremnicu poslatu u kretanjima dobara u okviru inspekcijskog nadzora, u skladu sa Nacrtom zakona primenjivala bi se od 1. oktobra 2027. godine.

Što se tiče obaveze prijema, slanja i predstavljanja E-otpremnice subjekta javnog sektora, kao i obaveze subjekta privatnog sektora koji se bavi kretanjem dobara koji su akcizni proizvodi da primi po bilo kom osnovu E-otpremnicu, pošalje i predstavi istu, i obaveze subjekta privatnog sektora da pošalje, primi i predstavi E-otpremnicu u slučaju poslovnih odnosa sa subjektom javnog sektora, u skladu sa Nacrtom zakona, primenjivala bi se od 1. januara 2026. godine.

Usvajanje zakona bi moglo da usledi do kraja 2024. godine, te ostaje da se vidi da li će tokom parlamentarne rasprave Nacrt zakona biti izmenjen i/ili dopunjen.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.