Evropski sud pravde („ESP“) nedavno je doneo značajnu presudu u vezi sa tumačenjem legitimnog interesa kao pravnog osnova za obradu podataka o ličnosti. Odlučujući u postupku povodom kažnjavanja Kraljevske holandske teniske asocijacije („KNLTB“) od strane holandske agencije za zaštitu podataka („AP“) zbog deljenja podataka o ličnosti svojih članova u komercijalne svrhe, ESP je potvrdio da legitimni interes može obuhvatiti isključivo komercijalne interese. Ova odluka je značajna kako za države članice EU, tako i za Srbiju, gde još uvek nije uspostavljena jasna praksa niti mišljenja nadležnih organa o tome kada je obrada podataka zasnovana na legitimnom interesu zakonita.

Šta je legitimni interes i zašto je važan?

Legitimni interes predstavlja jedan od šest pravnih osnova za obradu podataka o ličnosti propisanih Opštom uredbom o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – “GDPR”), kao i srpskim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS br. 87/2018) („ZZPL“). Ovaj osnov omogućava obradu podataka o ličnosti na osnovu opravdanog interesa rukovaoca, pod uslovom da nad tim interesima ne pretežu osnovna prava i slobode pojedinaca.

Važnost legitimnog interesa ogleda se u njegovoj fleksibilnosti jer omogućava rukovaocima da obrađuju podatke o ličnosti u situacijama kada za to ne postoji zakonom propisan osnov ili pristanak lica. Međutim, u praksi često dolazi do pitanja koji se interesi rukovaoca zaista mogu smatrati opravdanim, a kada je reč o nezakonitoj obradi koju rukovaoci „pravdaju“ legitimnom interesom u situaciji gde ne postoji drugi osnov obrade. Ovo dovodi do rizika da se prava lica čiji se podaci obrađuju zanemare ili nedovoljno zaštite, dok su s druge strane sami rukovaoci često nesigurni kada mogu primeniti ovaj osnov, zbog neusaglašene prakse.

Prekretnica u primeni legitimnog interesa: Šta donosi presuda u slučaju KNLTB?

U Holandiji se već duže vreme vodila rasprava o tome da li legitimni interes može obuhvatati isključivo komercijalne interese. Holandski organ zaštitu podataka AP, bio je dosledan u stavu da komercijalni interes sam po sebi nije dovoljan da opravda postojanje legitimnog interesa kao osnova obrade. Ova stroga interpretacija otežala je kompanijama da se oslone na legitimni interes kao pravni osnov obrade podataka o ličnosti, stvarajući nesigurnost u pogledu zakonitosti takvih praksi.

U presudi od 4. oktobra 2024. godine, ESP je stavio tačku na dosadašnju praksu holandskih organa. Kraljevska holandska teniska asocijacija kažnjena je od strane AP zbog deljenja podataka o ličnosti svojih članova sa komercijalnim partnerima, tvrdeći da se KNLTB ne može oslanjati na legitimne interese jer su oni isključivo komercijalne prirode. Isto tumačenje je potvrđeno i od strane holandskih sudova. Međutim, ESP je u ovom slučaju presudio da komercijalni interesi mogu biti legitimni bez potrebe za dodatnom zakonskom osnovom, čime se ukazuje na to da širok spektar interesa može biti smatran legitimnim.

Uticaj presude na praksu drugih država članica EU i Srbiju

Ova presuda će značajno uticati na praksu u Holandiji, ali i na tumačenja legitimnog interesa u drugim zemljama EU, koje bi sada mogle preispitati svoje stavove o obradi podataka na osnovu isključivo komercijalnih interesa. Presuda ESP-a donosi jasno tumačenje koje će olakšati mnogim rukovaocima da se oslone na legitimni interes kao pravni osnov za obradu podataka.

Kada je reč o Srbiji, iako još uvek nije članica EU, domaća regulativa u oblasti zaštite podataka o ličnosti prati evropske standarde, te se može očekivati da će i ova presuda uticati na buduće tumačenje legitimnog interesa u domaćem kontekstu.

Da li će presuda ESP-a postići očekivani efekat u praksi zaštite podataka i zaista uskladiti tumačenje legitimnog interesa širom Evrope, ostaje da vidimo.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.